Kada pravite domaći džem, jedna od najčešćih nedoumica je zamena za pektin u džemu i šta uraditi kada voće jednostavno neće da želira. Džem se kuva, miris se širi kuhinjom, ukus je odličan, ali tekstura nikako da postane ona prava: gusta, maziva i sjajna.
U takvim situacijama se obično prvo pomisli na pektin. Da li ga treba dodati? Može li se zameniti nečim prirodnijim? Da li pomaže limun? Da li je dovoljno samo duže kuvati džem?
Odgovor zavisi od vrste voća, količine šećera, kiselosti i načina kuvanja. Neko voće prirodno ima dovoljno pektina i lako se pretvara u gust džem, dok drugo ostaje ređe čak i kada se dugo kuva. Zato je važno razumeti šta pektin zapravo radi i koje zamene imaju smisla u domaćoj kuhinji.
Šta je pektin i zašto je važan za džem?
Pektin je prirodna supstanca koja se nalazi u voću, najviše u kori, semenkama i čvršćim delovima ploda. Kada se pektin spoji sa šećerom, kiselinom i toplotom, pomaže da se voćna masa stegne i pretvori u gelastu strukturu.
Drugim rečima, pektin je jedan od glavnih razloga zašto džem nije samo skuvano voće, već ima prepoznatljivu gustinu i mazivost.
Problem nastaje kada voće koje koristimo prirodno ima malo pektina. Tada džem može ostati redak, vodenast ili sličniji voćnom prelivu nego klasičnom džemu.
Važno je napomenuti da pektin nije isto što i želatin. Pektin je biljnog porekla i prirodno se nalazi u voću, dok je želatin životinjskog porekla. Zato kada govorimo o džemu, preciznije je govoriti o kupovnom pektinu, sredstvu za želiranje ili prirodnim izvorima pektina, a ne o želatinu.
Koje voće ima prirodno puno pektina?
Neke vrste voća mnogo lakše želiraju jer prirodno sadrže više pektina. To su uglavnom čvršći i kiseliji plodovi, naročito kada nisu potpuno prezreli.
Voće koje prirodno ima više pektina:
- jabuke, posebno kisele sorte i manje zrele jabuke
- dunje
- ribizle
- ogrozd
- brusnice
- citrusno voće, naročito kora, semenke i beli deo ispod kore
- neke šljive, posebno čvršće i manje prezrele
- manje zrele kupine i maline
Zato se, na primer, džem od dunja ili ribizli mnogo lakše steže nego džem od jagoda ili višanja.
Kod voća sa dosta prirodnog pektina često nije potrebno dodavati kupovni pektin. Dovoljni su šećer, pravilna kiselost i pažljivo kuvanje.
Koje voće ima malo pektina?
Voće sa manje pektina češće pravi problem kod želiranja. Kod njega je potrebno malo više pažnje, dodatak prirodnog izvora pektina ili nešto duže kuvanje.
Voće koje obično ima manje pektina:
- višnje
- trešnje
- jagode
- breskve
- kajsije
- zrele kruške
- borovnice
- zrele maline
- smokve
To ne znači da od ovog voća ne možete napraviti odličan džem. Znači samo da će mu možda trebati pomoć da dobije pravu gustinu.
Ako vas zanima koje voće je najpogodnije za džem i kako se ponaša pri kuvanju, pogledajte i vodič: Koje voće je najbolje za džem.
Najbolje prirodne zamene za pektin
Ako kuvate voće sa niskim nivoom pektina, ne morate odmah posezati za kupovnim pektinom ili sredstvima za želiranje. Džem se može zgusnuti i prirodnim sastojcima, samo je važno znati šta svaki od njih zaista radi.
Prirodne zamene ne deluju uvek na isti način. Neke dodaju pektin, neke pomažu pektinu da se aktivira, a neke jednostavno smanjuju količinu tečnosti u džemu.
Narendana zelena jabuka
Jabuka je jedna od najboljih prirodnih zamena za pektin. Posebno su korisne kisele, zelenije i čvršće jabuke, jer imaju više prirodnog pektina od prezrelih i mekanih plodova.
Najjednostavnije je da na kilogram voća sa manje pektina dodate jednu manju narendanu kiselu jabuku. Tokom kuvanja jabuka se uglavnom raskuva i sjedini sa voćem, pa ne dominira ukusom, naročito ako izaberete neutralniju sortu.
Ovo je dobar trik za džem od višanja, jagoda, kajsija, breskvi i drugog voća koje često ostaje ređe.
Jabuku možete koristiti i na drugi način: koru, sredinu i deo oko semenki možete staviti u čistu gazu, vezati i kuvati zajedno sa voćem. Tako u džem prelazi prirodni pektin, a delovi jabuke se kasnije jednostavno izvade.
Sok od limuna
Limunov sok ne zgušnjava džem sam po sebi. Njegova uloga je da poveća kiselost, što pomaže prirodnom pektinu da se aktivira i odradi svoj posao.
Zato limun ima najviše smisla kada u voću već postoji nešto pektina ili kada koristite jabuku, citrusnu koru, semenke u gazi ili kupovni pektin.
Kod voća koje ima manje pektina, poput višanja, jagoda, kajsija ili breskvi, možete dodati sok od pola limuna na kilogram voća. Limun je najbolje dodati na početku ili tokom kuvanja, kako bi se kiselost ravnomerno povezala sa voćem i šećerom.
Limun je posebno koristan kod slađeg i mekšeg voća, jer ne pomaže samo teksturi, već i ukusu. On osvežava džem, naglašava voćnu aromu i sprečava da krajnji rezultat bude težak i presladak.
Kora limuna ili drugih citrusa
Citrusno voće, naročito limun i pomorandža, ima dosta pektina u kori, semenkama i belom delu ispod kore. Zato se kod nekih džemova i marmelada koristi upravo taj deo.
Za jači efekat može se dodati komad limunove kore, koji se kuva zajedno sa džemom i zatim izvadi pre sipanja u tegle. Može se dodati i malo sitno rendane limunove kore ako želite blagu citrusnu aromu.
Važno je koristiti isključivo neprskano, organsko citrusno voće, jer se kora direktno dodaje u džem i kuva zajedno sa voćem.
Ova metoda je posebno korisna kod džemova kojima prija blaga svežina citrusa, kao što su džem od jagoda, kajsija, breskvi ili višanja.
Semenke jabuke ili limuna u gazi
Semenke i središnji deo jabuke, kao i semenke limuna, mogu se koristiti kao prirodan izvor pektina. Najpraktičnije je da ih sakupite, stavite u komad čiste gaze, dobro zavežete i kuvate zajedno sa džemom.
Na taj način pektin prelazi u voćnu masu, a semenke se ne mešaju sa džemom. Pred kraj kuvanja gazu jednostavno izvadite i nastavite sa proverom gustine.
Ova metoda je posebno korisna kada ne želite da dodajete narendanu jabuku direktno u džem, ali želite malo prirodne pomoći pri želiranju.
Duže kuvanje sa šećerom
Najjednostavniji način da zgusnete džem jeste da ga kuvate duže, kako bi višak vode ispario. To je tradicionalna metoda koja se koristi generacijama.
Tokom kuvanja voda iz voća isparava, a šećer zajedno sa prirodnim kiselinama i pektinom iz voća učestvuje u stvaranju gušće teksture.
Međutim, ovo rešenje ima granicu. Ako se džem kuva predugo, može izgubiti svežinu, boju i prirodan ukus voća. Kod svetlijeg voća, poput kajsija ili breskvi, predugo kuvanje može dati tamniju boju i karamelast ukus. Kod jagoda i višanja može se izgubiti ona lepa voćna svežina.
Zato je bolje kuvati džem postepeno, u široj šerpi, na umerenoj temperaturi i uz češće mešanje, nego ga agresivno kuvati dok se ne zgusne po svaku cenu.
Kombinovanje voća
Još jedan prirodan način da se nadoknadi manjak pektina jeste kombinovanje voća. Voće sa malo pektina možete spojiti sa voćem koje ga ima više.
Dobre kombinacije su:
- jagode i jabuka
- višnje i jabuka
- kajsije i jabuka
- breskve i limunova kora
- šljive i jabuka
- maline i ribizle
Ovo je posebno dobro ako ne želite da koristite kupovni pektin, ali želite sigurniju gustinu.
Kombinovanje voća ima još jednu prednost: može dati složeniji i zanimljiviji ukus. Važno je samo da voće koje dodajete ne preuzme potpuno aromu glavnog voća.
Chia semenke kao moderna alternativa
Chia semenke mogu biti korisne za brze voćne namaze, sirove džemove ili džemove koji se čuvaju u frižideru. One upijaju tečnost i stvaraju gelastu teksturu, pa mogu zgusnuti voće bez dugog kuvanja.
Obično je dovoljno dodati 1 do 2 kašike chia semenki na kraju pripreme, promešati i ostaviti da smesa odstoji dok se ne zgusne.
Ipak, chia semenke nisu idealna zamena za pektin kod klasične zimnice koja treba dugo da stoji u ostavi. Više su rešenje za male količine, brze namaze i zdravije verzije koje se čuvaju u frižideru i troše u kraćem roku.
H2: Kada kupovni pektin ima smisla?
Kupovni pektin ima smisla kada želite sigurniji rezultat, kraće kuvanje i svežiji ukus voća. Posebno je koristan kod voća koje prirodno ima malo pektina ili kod džemova koje ne želite dugo da kuvate.
Ima smisla koristiti ga kada pravite:
- džem od višanja
- džem od jagoda
- džem od kajsija
- džem od breskvi
- džem od trešanja
- džem sa manje šećera
- veće količine zimnice gde želite stabilan rezultat
Važno je da se kupovni pektin koristi prema uputstvu proizvođača, jer različiti proizvodi mogu imati različit odnos pektina, šećera i kiseline.
Kupovni pektin nije neprijatelj domaće zimnice. On je praktično rešenje kada želite predvidljiv rezultat, naročito kod voća koje je poznato po tome da se teže steže. Ipak, ako pravite manje količine ili volite tradicionalniji pristup, prirodne zamene često mogu biti sasvim dovoljne.
Da li može džem bez pektina?
Da, džem može da se napravi i bez dodatog pektina. U mnogim tradicionalnim receptima pektin se ne dodaje posebno, već se gustina postiže izborom voća, šećerom i kuvanjem.
Međutim, važno je razumeti da džem bez dodatog pektina neće uvek imati istu teksturu. Nekada će biti gušći i maziv, a nekada malo ređi, posebno ako se pravi od voća sa puno soka i malo prirodnog pektina.
Kod domaćeg džema nije svaka teglica ista i to je deo njegove lepote. Ipak, ako želite predvidljiv rezultat, posebno za zimnicu, pektin ili prirodni izvori pektina mogu mnogo pomoći.
Ako pravite džem bez kupovnog pektina, najbolje je da birate zrelo, ali ne prezrelo voće, da dodate malo kiseline i da po potrebi koristite jabuku, citrusnu koru ili semenke u gazi.
Da li više šećera zgušnjava džem?
Šećer ima važnu ulogu u pripremi džema, ali nije dovoljno samo dodati više šećera i očekivati da se džem automatski zgusne.
Šećer pomaže da se veže voda, čuva voće i učestvuje u procesu želiranja, ali za pravu gustinu su potrebni i pektin i kiselina. Ako voće ima jako malo pektina, dodatni šećer neće uvek rešiti problem.
Takođe, previše šećera može potpuno promeniti ukus džema i učiniti ga preslatkim. Zato je bolje korigovati gustinu pametno: jabukom, limunom, citrusnom korom, semenkama u gazi, kupovnim pektinom ili dodatnim kuvanjem.
Kod tradicionalnih džemova šećer ima i ulogu u čuvanju zimnice, pa smanjivanje šećera može uticati ne samo na ukus i teksturu, već i na trajnost. Ako pravite džem sa manje šećera, kupovni pektin ili posebno prilagođen recept mogu biti sigurniji izbor.
Šta ako je džem ostao redak?
Ako ste skuvali džem i shvatili da je ostao redak, nemojte odmah misliti da nije uspeo. Džem se često dodatno stegne tek kada se potpuno ohladi u teglicama.
Međutim, ako još uvek kuvate i niste sigurni u gustinu, uradite test sa hladnim tanjirićem.
Stavite mali tanjir u zamrzivač na nekoliko minuta. Zatim na njega sipajte malo vrućeg džema i sačekajte kratko. Ako se džem blago nabora kada ga gurnete prstom ili kašičicom, dovoljno je kuvan. Dok ako se razliva kao sirup, treba mu još vremena ili pomoć pri želiranju.
Ako je džem i dalje redak, možete:
- vratiti ga u šerpu i kuvati još kratko
- dodati malo limunovog soka
- dodati narendanu kiselu jabuku i nastaviti kuvanje
- dodati semenke jabuke ili limuna u gazi i kuvati još neko vreme
- dodati kupovni pektin prema uputstvu proizvođača
- koristiti ga kao voćni preliv ako ne želite dalje da ga kuvate
Redak džem nije propast. Može biti odličan uz palačinke, griz, sutlijaš, sladoled, kolače, jogurt ili ovsenu kašu.
Ako je džem namenjen zimnici i planirate da ga čuvate duže, bolje je da ga doradite dok je još vruć. Ako je u pitanju mala količina za brzu potrošnju, možete ga ostaviti i kao ređi voćni namaz.
Najčešće greške zbog kojih džem ne želira
Voće je prezrelo
Prezrelo voće ima manje pektina nego manje zrelo voće. Zato potpuno mekani i prezreli plodovi često daju ređi džem.
Najbolje je koristiti zrelo, ali ne prezrelo voće. Idealno je da deo voća bude čvršći, naročito kod džemova od jagoda, kajsija, šljiva ili višanja.
Džem ima previše tečnosti
Ako voće pusti mnogo soka, džemu će trebati više vremena da se zgusne. Ovo je čest slučaj kod višanja, jagoda i trešanja.
U tom slučaju pomaže kuvanje u široj šerpi, jer veća površina omogućava brže isparavanje tečnosti.
Takođe, nemojte pretrpavati šerpu. Manje količine se lakše i ravnomernije kuvaju, a višak vode brže isparava.
Džem se kuva prekratko
Ako džem nije dovoljno kuvan, neće postići pravu gustinu. Ipak, ne treba ga kuvati naslepo. Bolje je proveravati gustinu testom hladnog tanjirića nego se oslanjati samo na vreme iz recepta.
Vreme kuvanja zavisi od vrste voća, zrelosti, količine soka, širine šerpe i jačine temperature.
Nema dovoljno kiseline
Kiselina pomaže želiranje. Ako je voće jako slatko i blago, malo limunovog soka može pomoći da se ukus izbalansira i da se pektin bolje aktivira.
Ovo je posebno važno kod voća kao što su kajsije, breskve, jagode i zrele kruške.
Očekuje se da se svaki džem ponaša isto
Džem od višanja neće se ponašati isto kao džem od dunja. Džem od jagoda neće imati istu gustinu kao džem od ribizli. Svako voće ima svoj odnos vode, šećera, kiseline i pektina.
Zato je najvažnije prilagoditi postupak voću koje koristite.
Pektin se dodaje pogrešno
Ako koristite kupovni pektin, važno je da pratite uputstvo na pakovanju. Neki pektini se mešaju sa šećerom pre dodavanja, neki se dodaju u određenoj fazi kuvanja, a neki su namenjeni baš za džemove sa manje šećera.
Ako se pektin doda pogrešno, može da se zgrudva ili da ne da očekivani rezultat.
Brzi vodič: koja zamena za pektin u džemu je najbolja?
Ako džem neće da želira, izbor zamene za pektin zavisi od vrste voća, količine soka i toga da li pravite zimnicu ili brzi voćni namaz za frižider.
Narendana kisela jabuka
Najbolja za: višnje, jagode, kajsije i breskve.
Zašto pomaže: dodaje prirodni pektin i pomaže da se džem bolje zgusne.
Obratite pažnju: birajte neutralniju sortu kako jabuka ne bi promenila ukus glavnog voća.
Kora i sredina jabuke u gazi
Najbolja za: džemove u kojima ne želite komadiće jabuke.
Zašto pomaže: kora, sredina i deo oko semenki sadrže prirodni pektin.
Obratite pažnju: gazu dobro zavežite i izvadite pre sipanja džema u tegle.
Limunov sok
Najbolji za: slađe voće i džemove kojima treba bolja ravnoteža ukusa.
Zašto pomaže: povećava kiselost i pomaže prirodnom pektinu da se aktivira.
Obratite pažnju: limun ne zgušnjava džem sam ako voće nema dovoljno pektina.
Limunova ili pomorandžina kora
Najbolja za: džemove kojima prija blaga citrusna aroma.
Zašto pomaže: citrusna kora i beli deo ispod kore sadrže pektin.
Obratite pažnju: koristite isključivo neprskano, organsko voće jer se kora kuva zajedno sa džemom.
Semenke jabuke ili limuna u gazi
Najbolje za: dodatnu prirodnu pomoć kod želiranja.
Zašto pomažu: semenke su prirodan izvor pektina.
Obratite pažnju: ne dodaju se direktno u džem, već se kuvaju u dobro zavezanoj gazi.
Kombinovanje voća
Najbolje za: džemove od voća sa malo pektina.
Zašto pomaže: voće bogatije pektinom može pomoći voću koje se teže zgušnjava.
Obratite pažnju: drugo voće ne treba da preuzme glavni ukus džema.
Duže kuvanje
Najbolje za: džem koji je samo malo ređi nego što želite.
Zašto pomaže: višak vode isparava i masa postaje gušća.
Obratite pažnju: predugo kuvanje može promeniti boju, svežinu i ukus voća.
Chia semenke
Najbolje za: brze džemove i voćne namaze koji se čuvaju u frižideru.
Zašto pomažu: upijaju tečnost i stvaraju gelastu teksturu.
Obratite pažnju: nisu najbolji izbor za klasičnu zimnicu koja treba dugo da stoji u ostavi.
Kupovni pektin
Najbolji za: siguran rezultat, veće količine zimnice i džemove sa manje šećera.
Zašto pomaže: daje predvidljiviju gustinu i skraćuje vreme kuvanja.
Obratite pažnju: uvek ga koristite prema uputstvu proizvođača.
Zaključak
Najbolja zamena za pektin u džemu zavisi od voća koje koristite. Ako pravite džem od voća koje prirodno ima malo pektina, kao što su višnje, jagode, kajsije ili breskve, najjednostavnije prirodno rešenje su jabuka, limunov sok, citrusna kora, semenke u gazi i pažljivo kuvanje.
Limun pomaže da se prirodni pektin bolje aktivira, jabuka dodaje prirodni pektin, a duže kuvanje uklanja višak vode. Kada želite sigurniji i brži rezultat, posebno kod većih količina zimnice, kupovni pektin je sasvim praktično rešenje.
Domaći džem ne mora uvek biti savršeno čvrst da bi bio dobar. Važno je da ima lep ukus, dobru ravnotežu slatkoće i kiseline i teksturu koja odgovara načinu na koji ćete ga koristiti.
Ako pravite džem od voća koje se teže zgušnjava, pogledajte i recepte za džem od višanja, džem od kajsija i budući vodič za džem od šljiva.
FAQ: najčešća pitanja
Kako zgusnuti džem: rešenja za najčešće probleme
Ako je džem ostao redak, ne želira se ili niste sigurni čime možete da zamenite pektin, rešenje zavisi od toga koje voće koristite i u kojoj fazi pripreme ste primetili problem. Ovo su najčešće situacije koje se dešavaju kod kuvanja domaćeg džema.
Čime zameniti pektin u džemu?
Pektin u džemu možete zameniti narendanom kiselom jabukom, korom i sredinom jabuke u gazi, semenkama jabuke ili limuna u gazi, limunovim sokom, citrusnom korom ili dužim kuvanjem. Najbolji prirodni rezultat najčešće daje kombinacija kisele jabuke i limuna.
Ako pravite veću količinu zimnice i želite sigurnu gustinu, kupovni pektin je praktično rešenje, naročito kod voća koje prirodno ima malo pektina.
Kako zgusnuti džem koji je ostao redak?
Ako je džem ostao redak, prvo proverite da li se potpuno ohladio, jer se džem često dodatno stegne tek nakon hlađenja. Ako je i dalje previše tečan, vratite ga u široku šerpu i kuvajte još kratko, kako bi višak vode ispario.
Možete dodati i malo limunovog soka, narendanu kiselu jabuku, semenke jabuke ili limuna u gazi, ili kupovni pektin prema uputstvu proizvođača.
Šta ako džem neće da želira?
Ako džem neće da želira, najčešći razlog je to što voće ima malo prirodnog pektina, previše soka ili nema dovoljno kiseline. To se često dešava sa višnjama, trešnjama, jagodama, kajsijama, breskvama i zrelim kruškama.
U tom slučaju pomažu kisela jabuka, limunov sok, citrusna kora, semenke u gazi ili kupovni pektin. Takođe pomaže kuvanje u široj šerpi, jer tečnost brže isparava.
Da li limun zgušnjava džem?
Limun ne zgušnjava džem sam po sebi. Njegova uloga je da poveća kiselost, a kiselina pomaže prirodnom pektinu da se bolje aktivira.
Zato limun najbolje deluje u kombinaciji sa voćem koje već ima nešto pektina, narendanom jabukom, citrusnom korom, semenkama u gazi ili kupovnim pektinom.
Da li jabuka može da zameni pektin?
Da, jabuka može da zameni pektin u mnogim domaćim džemovima. Najbolje je koristiti kiselu, zeleniju i čvršću jabuku, jer takve jabuke imaju više prirodnog pektina.
Na kilogram voća sa manje pektina možete dodati jednu manju narendanu kiselu jabuku. Ako ne želite da jabuka bude direktno u džemu, koru, sredinu i deo oko semenki stavite u gazu, kuvajte zajedno sa voćem i izvadite pre sipanja u tegle.
Kako zgusnuti džem od višanja?
Džem od višanja često ostaje ređi jer višnje imaju dosta soka i manje prirodnog pektina. Najbolje ga je kuvati u široj šerpi, kako bi tečnost brže isparila.
Za bolju gustinu možete dodati narendanu kiselu jabuku, malo limunovog soka, semenke jabuke ili limuna u gazi, ili kupovni pektin. Ako pravite džem od višanja za zimnicu i želite sigurniji rezultat, kupovni pektin može biti najpraktičniji izbor.
Kako zgusnuti džem od jagoda?
Džem od jagoda često ostaje mekši jer jagode imaju dosta vode i manje pektina. Pomaže ako se kuva u manjim količinama, u širokoj šerpi, uz dodatak limunovog soka.
Za prirodno zgušnjavanje možete dodati malo narendane kisele jabuke ili semenke jabuke u gazi. Ako želite kraće kuvanje i svežiji ukus jagoda, kupovni pektin je dobar izbor.
Kako zgusnuti džem od kajsija?
Kajsije mogu dati divan džem, ali ako su vrlo zrele i mekane, džem može ostati ređi. Za bolju gustinu koristite zrele, ali ne prezrele kajsije i kuvajte ih u široj šerpi.
Možete dodati limunov sok, narendanu kiselu jabuku ili malo kupovnog pektina. Kod kajsija je važno ne preterati sa dugim kuvanjem, jer džem može potamneti i dobiti karamelast ukus.
Može li džem bez pektina?
Džem može bez kupovnog pektina, naročito ako koristite voće koje prirodno ima više pektina, kao što su jabuke, dunje, ribizle, ogrozd, brusnice ili neke vrste šljiva.
Kod voća koje ima manje pektina, kao što su višnje, trešnje, jagode, kajsije, breskve i zrele kruške, džem bez pektina može biti ređi. Tada pomažu jabuka, limun, citrusna kora, semenke u gazi ili nešto duže kuvanje.
Da li više šećera zgušnjava džem?
Šećer pomaže u želiranju i čuvanju džema, ali nije dovoljno samo dodati više šećera ako voće ima malo pektina. Za dobru gustinu potrebni su pravilan odnos voća, šećera, kiseline, pektina i kuvanja.
Previše šećera može napraviti džem preslatkim, a da tekstura i dalje ne bude idealna. Zato je bolje gustinu popravljati jabukom, limunom, citrusnom korom, semenkama u gazi, dodatnim kuvanjem ili kupovnim pektinom.
Da li chia semenke mogu da zgusnu džem?
Chia semenke mogu zgusnuti brze džemove i voćne namaze jer upijaju tečnost i stvaraju gelastu teksturu. Dobre su za male količine koje se čuvaju u frižideru i pojedu u kraćem roku.
Ipak, chia semenke nisu najbolji izbor za klasičnu zimnicu koja treba dugo da stoji u ostavi. Za zimnicu su sigurniji provereni recept, pravilno kuvanje, pektin iz voća ili kupovni pektin.
Kada koristiti kupovni pektin?
Kupovni pektin ima smisla kada pravite džem od voća koje ima malo prirodnog pektina, kada želite kraće kuvanje, svežiji ukus voća ili sigurniji rezultat kod većih količina zimnice.
Posebno je koristan kod džema od višanja, jagoda, kajsija, breskvi, trešanja i džemova sa manje šećera. Važno je da ga koristite prema uputstvu proizvođača, jer se različiti pektini ne koriste uvek na isti način.
Šta ako je džem već sipan u tegle, a ostao je redak?
Ako se džem već ohladio u teglama i vidite da je ostao redak, možete ga otvoriti, vratiti u šerpu i ponovo kratko kuvati. Po potrebi dodajte limunov sok, narendanu jabuku ili kupovni pektin, u zavisnosti od toga koliko je džem redak.
Ako je ukus dobar i ne želite ponovo da ga kuvate, možete ga koristiti kao voćni preliv za palačinke, sutlijaš, griz, ovsenu kašu, sladoled, kolače ili jogurt.
